У новонасталој ситуацији услед ванредног стања, што је довело до промена у нашим животима, настојимо да време које проводите са децом код куће, буде испуњено садржајима, а самим тим и квалитетно. С обзиром да деца најчешће не могу да прихвате овакве промене, неопходна им је помоћ одраслих/родитеља.

На нама одраслима је велика одговорност и зато стално полазимо од тога да је свако дете непроцењиво  вредно и стога сваком детету приступамо као индивидуи за себе. Имајући то у виду наш задатак је да организујемо услове живота тако да деца не трпе и не буду узнемирена.

У раду са децом којој је потребна додатна подршка у васпитно-образовном раду, један од циљева је изграђивање личности детета и његов свестран развој. Не смемо да заборавимо на љубав која је деци са сметњама у развоју највећа подршка у животу. Иако многе ствари не разумеју, она осећају радост и тугу, патњу и бол, приврженост и одбаченост. Брига о деци уопште, требало би да буде један од императива сваког друштва у коме се разлика поштује и цени.

Инклузивно образовање је људско право на квалитетно образовање и друштвени развој. Сва деца имају право да буду и уче заједно. Деца са сметњама у развоју нису одвојена од друге деце и подједнако су важна. Сваком детету је потребно образовање које ће му помоћи да развије социјалне везе и буде припремљено за редован живот. Инклузија има потенцијал да умањи страхове и изгради пријатељство, поштовање и разумевање.

Полазећи од тога да може доста да се учини за дете и његов правилан развој, уколико смо довољно мотивисани, охрабрени и информисани, желимо да подсетимо да у првих пет година живота постоји прогресиван развој у свим областима психофизичког функционисања детета и да у првим годинама живота дете константно учи и напредује, јер је пријемчиво за спољашње утицаје. Свима нама се пружа прилика да стимулишемо позитивне исходе уз уважавање способности и вештина које су добро развијене код детета, али и да компензујемо негативне исходе стимулацијом у раду са децом. Стимулација може да се одвија кроз игру која је највиша форма истраживања, кроз учење, као и кроз свакодневне активности. У тој свакодневници детету су потребне рутине, структуирање времена (ритам дана). И у овим кућним условима пожељно је да се деци обраћамо једноставним и кратким речима, да поставимо јасна правила и да их сви поштујемо. Такође, не смемо да заборавимо да је и у условима социјалне изолације неопходно организовати неку врсту физичких активности и с тим у складу прилагодити простор.

Игра је највиша форма истраживања у којој дете ужива. Стога, допустимо деци да се играју, подржимо их у томе у позитивној атмосфери. Игра је важна за когнитивни, социјални и емотивни развој детета. Путем игре дете упознаје свет који га окружује, дете истражује, развија машту, гради односе и комуницира, а комуникацију би требало да схватимо у најширем смислу, уз стално комуницирање са дететом. Свака игра је непоновљива и као таква она је најважнија активност у одрастању сваког детета.

Издвајамо савете родитељима:

*Будите позитивни – радије користите награде за прихватљиво понашање детета, него санкције за неприхватљиво

*Будите стрпљиви

*Будите упорни и доследни

*Будите смирени – гласан и љут одговор неће помоћи детету

*Будите креативни – немојте се плашити да испробате нове идеје ако мислите да ће бити корисне.

Такође, пратите садржаје и активности које су дате на сајту ПУ и одаберите оно што би вашој деци у зависности од њихових способности одговарало (савети за подстицање развоја говора, фине и крупне моторике и слично).

Не заборавите да је свако дете индивидуа за себе са својим карактеристичним предиспозицијама и неопходно је, поготово у данашњој ситуацији, водити рачуна о његовим могућностима!

 

 

 

Стручни сарадници

Мирослава Јоксимовић психолог

Дубравка Кобац логопед

Тања Матић педагог