Налазимо се пред потпуно новом, непознатом ситуацијом услед ванредног стања, нарочито деца.

Новонастала ситуација донела је свима нама многобројна питања и изазове. Стога, време које проводимо код куће са децом, требало би да буде што квалитетније.

Када сви стремимо ка истом циљу, нарочито сада, да сачувамо здравље, посвећени једни другима, посветимо део дана причању прича и бајки. Учимо децу да слушају и да читају.

Бајка је веома важна у развоју детета у раном детињству у образовном процесу. Њен магичан садржај утиче на развој интелигенције, а то води развоју критичког мишљења. Свака бајка је један чаробан пут који велича љубав, а само она има моћ да нас претвара у принчеве и принцезе. Она има немерљиву вредност у психичком развоју детета. Учи децу да постану добри људи. Такође, бајка је важна и нама одраслима. Она оживљава наше унутрашње дете које верује у бајке, тријумфалну љубав и и велича добро.

Наиме, постоји доста тога изреченог о бајкама, а нит је иста. Бајка учи децу о животу, преноси детету поруку да живот нису само срећни тренуци, да је борба против проблема у животу неминовна и да сви пролазимо кроз то, да не сме да се устукне пред њима, већ да свако мора да се суочи са  свиме што живот донесе, макар то била и неправда. Причама о добру и злу, деца се уче да разумеју живот.

Бајке подсећају да је цео свет пун чуда, само смо ми одрасли навикли на њих, па их називамо обичним стварима, говорио је један од најпознатијих писаца бајки Андерсен.

Кључни период за читање бајки је од 4. до 7. године, јер тек после 4. године дете може да увиди искуства ван сопствених. Деца воле бајке и разумеју их на исправан начин, јер у предшколском периоду још увек није развијено логичко мишљење и не постоји потреба за логичким и рационалним разумевањем света који га окружује.

С обзиром на то да су у периоду од 3. до 6. године деца најзнатижељнија, да их интересује свет који их окружује, а не знају за страх, требало би подстицати машту као стваралачко, имагинативно мишљење, а то је основа креативности и стваралаштва. Управо тада, машту би требало подстицати читањем, књигама и свакако бајкама, стимулисати је и дозволити да деца сама долазе до решења, јер машта утиче и на развој личности и негује интелектуални развој детета.

Машта коју може да изазове читање и слушање је дар детињства помоћу кога дете упознаје свет око себе и прави разлику између добра и зла.  Зато, маштајмо са децом, јер дечја машта може свашта.

Ми, одрасли, треба да имамо у виду да је рани узраст основа за постављање темеља физичких и менталних способности. Уколико нам је полазна тачка тог раног учења, шта деца могу да ураде, а не оно што не могу да ураде, ми смо на правом путу.

Стога, битно је да се деци чита још од раног узраста, јер ће дете коме се чита постати одрастао који чита. Књига има важну улогу у когнитивном, емоционалном и социјалном развоју детета. Читање је важно за стицање и развој језика и писмености. Језик подстиче когнитивни развој, тако што омогућава интернализацију, односно, преношење информација из спољашњег света на унутрашњи, ментални план, а то води побољшању самоконтроле над когнитивним процесима као што су мишљење и памћење. У тој неопходној интеракцији одраслог и детета, учвршћује се емоционалана повезаност, подстиче развој речника и стварају се позитивни ставови према читању.

Зато, читајмо деци, причајмо са њима.

„Све што погледаш може се претворити у причу. Можеш да направиш причу од свега што додирнеш.“  Ханс Кристијан Андерсен

 

Стручни сарадници

Снежана Копривица педагог

Тања Матић педагог