Игра је стваралачка активност која произилази из унутрашње потребе детета. Она је сваки пут другачија и непоновљива. Игра је активност кроз коју се дете изражава и потврђује. Она омогућава детету да се развија складно.
Кроз игру дете упознаје:
- своју околину
- свет људи и њихове односе (испитује, уживљава се, замишља ¨као да¨, ¨кад би¨)
Кроз игру дете решава:
- сукобе
- своје страхове, проблеме
Кроз игру дете изражава:
- све оно што му у стварном животу није допуштено(љути се на другу децу, одрасле, виче, исказује агресију према предметима)
У игри се дете ослобађа напетости, постаје смирено, опуштено, јер је у игри готово све допуштено.
Кроз игру дете стиче самопоуздање:
- ради оно што жели
- влада ситуацијом
- улази у улоге које одрасли имају у стварном животу
Како родитељи могу помоћи детету да се игра:
- Гледати на дечју игру као на најважнији посао одраслога
- Дати подршку, похвалити
- Осигурати сталан простор за игру, несметано време у којем ће дете само одлучити кад ће започети игру, чега ће се играти, како, колико дуго
- Оставити детету да уреди свој простор- отрпети у том простору ¨неуредност¨ (према поимању одраслих)- за дете је то ред
- Омогућити детету да само истражује играчку и игра се њоме ( саветовање- ¨упали овде¨, ¨сложи ту¨...омета дете и говори му ¨ти то не знаш¨, ¨ја нисам задовољан тобом¨- чини дете несретним)
- Омогућити детету да несметано, само, играјући се, савлада проблеме, без уплитања са стајалишта одраслога
- Помоћи ако дете тражи помоћ али тако да дете и даље остане господар ситуације
Имајте на уму:
Имајте на уму:
Игра је потребна сваком детету и потребне су различите играчке (деца ће сама одабрати шта им треба).
Игра је ¨огледало¨ у ком се одражава шта дете мисли, доживљава осећа, жели.
Сетите се како сте љути када вас неко прекине у послу.
Исто тако је љуто и дете ако му прекинете игру јер: ИГРА ЈЕ ЗА ДЕТЕ НАЈВАЖНИЈИ ПОСАО!
