„ЗБОГ НАШЕ ДЕЦЕ -ПОВЕЖИМО СЕ“
Драматизација песме „Замислите“ – Душко Радовић
Замислите децо, једно велико море,
и у том мору једну велику лађу,
и на лађи округле прозоре,
и на једном прозору – принцезу Нађу.
Замислите сад, децо, то исто море,
и у том мору исту велику лађу,
и на лађи исте округле прозоре,
и на другом прозору – разбојника Кађу.
Замислите, онда, бура иде,
ветрова фијук и таласи,
и један талас принцезу скине
и поче млади живот да гаси.
Замислите, децо, сто таласа,
већих сто пута од сваке принцезе,
може и ајкула свакога часа
на модром таласу да се довезе.
Страхом и болом обузет,
појави се отац принцезин и рече:
– Онај биће ми зет,
ко спасе млади живот њезин!
Замислите, децо, пуна лађа,
све официри, принчеви, адмирали...
И сви ћуте, сви дрхте, само Кађа
скочи – и море га зали.
Када извали страшну псовку
на рачун ветра, на адресу живота, на име мора,
избеже смрти мишоловку
и спасе принцезу из валова.
Замислите сад – отац тај,
краљ сигурно, а цар вероватно,
подиже Кађу у загрљај
и пољуби га ноншалантно.
– Ово је кћер моја, а жена ваша – принцеза мила Нађа!
– А ја сам, с допуштењем, извините на сметњи, разбојник
Кађа!
Умири се море, затаји ветар, стаде лађа...
Пуни страха, пуни стида, препуни језе –
сви гледаху у правцу принцезе.
– Храбри Кађа, – рече бледа принцеза –
ја сам ваша Нађа...
Извините, тата, на овом свету свашта се догађа!
