„ЗБОГ НАШЕ ДЕЦЕ -ПОВЕЖИМО СЕ“
У жељи да утешимо другарицу, која је дошла тужна, због хаљине која јој се није свиђала, а уз то и стезала је, одлучили смо да сами креирамо одећу за себе. Бојили смо, сецкали, спајали разне одевне предмете.
Када је све било готово, деца су обукла своје рукотворине и направили смо модну ревију.
У разговору после ревије, деца су изнела шта желе, шта их мучи, ко им бира гардеробу, шта воле, а шта не да облаче. Продукт разговора су спонтано настали стихови:
Кад у вртић пођу,
Маме увек брину;
Дал` су деца лепа?
Дал` су деца чиста?
Дал` се боје слажу?
Дал` је све по моди?
Питају се деца:
Да ли мора тако?
Зашто мора тако?
И чудом се чуде
Што је то баш битно,
А не нешто друго.
Хоће деца своју моду.
Хоће деца шта им годи,
Да ништа не жуља,
Да ништа не стеже.
Хоће дете све да проба
Хоће дете да се маже
А зашто баш тако?
Ил` никако!
Зато што деца морају
Бити срећна,бити срећна
Увек СРЕЋНА!
